Cyrillic Wikia
Advertisement

Дие кйриллише Шрифт ищ еине Бухщабеншрифт, дие ин заҳлреихен вьор аллем славишен Спрахен ин Еуропа унд Асиен вьервендет вирд. Сие ищ нах Кйрилл вьон Салоники (826–869) бенаннт, дер єдох нихт Кйриллиш селбщ, сондерн дие иҳр вьораусгеҳенде глаголитише Шрифт ентворфен ҳат. Ман неннт дие кйриллише Шрифт аух Кйриллиза (Кирилица, Кириллица, Ćирилика/Ћирилица) одер Асбука (азбука; transliteriert Azbuka) нах ден традитионеллен беиден ерщен Бухщабен а (славиш ас) унд б (славиш буки).

Гешихте[]

Ентщеҳуӊ[]

File:Azbuka.png

Глаголиза (блау, грўн) унд Кйриллиза.

File:Birch bark alphabet of Novgorod.jpg

Алфабет ауф Биркенринде, Новгород, 11. Јаҳрҳундерт

DidacticGospelAlphabetPrayerConstantinePreslavski

Алфабетишес Гебет (Бухщабен дес Алфабец ам Анфаӊ єдер Зеиле), 12. Јаҳрҳундерт

Гнёздовская надпись

Иншрифт вьон Гнёсдово, Митте 10. Јҳд., әлтеще беканнте кйриллише Иншрифт дер Киевер Рус

Обвоҳл анерканнт ищ, даҫ Кйрилл унд Метҳод алс Урҳебер дер глаголитишен Шрифт гелтен көннен, ищ дие Урҳебершафт дес кйриллишен Алфабетес иммер нох Гегенщанд академишер Дискуҫион. Сие трәгт звар ден Намен Кйриллс, ентщанд єдох нах ҳеутигер Ауффаҫуӊ ерщ ум дие Митте дес 10. Јаҳрҳундерц ин Ощбулгариен ам Ҳофе дер булгаришен Зарен ин Преслав.[1][2][3] Еине Урҳебершафт вьон Кйрилл унд Метҳод, дие еин Јаҳрҳундерт фрўҳер лебтен, вәре сомит аусгешлоҫен.

Дие Зушреибуӊ ан Клеменс вьон Оҳрид, еинен им вещлихен Теил дес Булгаришен Реихес тәтиген Шўлер Кйриллс вьон Салоники, ищ звар веит вьербреитет, єдох легенденҳафт унд нихт зу бевеисен. Еине енцпрехенд гедеутете Нахрихт ин дер Легенда Охридика бедеутет тацәхлих воҳл нур, даҫ ер дие глаголитише Шрифт реформиерт ҳат.[4]

Дие меищен Бухщабен вурден аус дем гриехишен Алфабет (ин сеинер бйзантинишен Шрифтформ) ўберноммен одер вьон иҳм абгелеитет. Фўр Лауте, дие им Гриехишен нихт вьоркамен, вурден Зеихен аус дер глаголитишен Шрифт (Глаголиза) зугрунде гелегт, дие ум 862 вьом Славенлеҳрер Конщантин, дер спәтер ден Намен Кйрилл аннаҳм, ентвикелт ворден вар. Ес гибт кеине еинзиге миттелалтерлихе Қуелле, дие дас Алфабет алс „Кйриллиш“ безеихнет одер абер Кйрилл вьон Салоники алс Шөпфер диесер Шрифт ервәҳнт.

Аух венн дас Алфабет ҳеуте ден Намен Кйриллс трәгт, дўрфте ведер Конщантин Кйрилл нох сеин Шўлер Клеменс вьон Оҳрид дер Шөпфер дер неуен Шрифт сеин. Алс ервиесен гилт, даҫ дас Алфабет сеине ерще Вьербреитуӊ дурх Конщантин вьон Преслав[5] фанд, Шўлер вьон Кйриллс Брудер Метҳод унд еинер дер бедеутендщен Вьертретер дер согенаннтен Литераришен Шуле вьон Преслав (булг. Преславска книжовна школа). Ер вар ум 900 Бишоф ин дер булгаришен Ҳауптщадт Преслав. Вьон сеинен алтбулгаришен Теҝтен, дие кйриллиш гефаҫт синд, синд ҳеуте меҳр алс 40 Шрифтен беканнт. Сеин бедеутендщес Верк ищ дас „Белеҳренде Евьаӊелиум“ (ум 893–894),[6] деҫен Еинфўҳруӊ – дас „Алфабетише Гебет“ – дурх еине руҫише Абшрифт аус дем 12. Јаҳрҳундерт беканнт ищ. Дас Верк вьон Конщантин вьон Преслав гилт алс еине дер әлтещен кйриллишен Шрифтен.

Еинзелнахвеисе[]

  1. Николаос Трунте: Алткирхенславьиш. 4. Ауфлаге. Сагнер, Мўнхен 1994, ISBN 3-87690-480-3 (Словѣньскъи ѩзыкъ. Еин практишес Леҳрбух дес Кирхенславьишен ин 30 Лектионен. Bd. 1), Kap. 1.9, S. 16–19.
  2. Ҳанс-Диетер Дөпманн: Кирхе ин Булгариен вьон ден Анфәӊен бис зур Гегенварт. Библион, Мўнхен 2006
  3. Герҳард Подскалскй: Тҳеологише Литератур дес Миттелалтерс ин Булгариен унд Сербиен 815-1459. Бек, Мўнхен 2000
  4. Николаос Трунте: Πρὸς τὸ σαφέστερον. (Зу Реформен ин дер глаголитишен Шрифт.) Ин: Марија-Ана Дўрригл у.&нбсп;а. (Ҳрсг.): Глаголјика и ҳрвьацки глаголизам. Щарославьенски Инщ., Загреб 2004, С. 419–434.
  5. Florin Curta: Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge University Press, 18. September 2006, S. 221–222 (Cambridge Medieval Textbooks)
  6. Eleonora Gallucci: Ucitel’noe Evangelie di Costantino di Preslav (IX-X sec.) (PDF; 5,1 MB)
Advertisement