Лєтувос Республика (ЛР; Лєтува) – валстүбә Еуропоје, Балтијос јӯрос пєтрүтинәје пакрантәје. Рибојаси су шёмис валстүбәмис: Латвија (саусумос сєнос илгис – 588 км, јӯрос сєна – 22 км), Балтарусија (сєнос илгис – 677 км), Ленкија (сєнос илгис – 104 км), Русија (Калининградо сритис) (саусумос сєнос илгис – 255 км, Куршиў марёмис – 18 км, јӯра – 22 км).
Балтијос јӯрос пакрантәс илгис – 90,66 км. Лєтувос – Балтарусијос ир Лєтувос – Русијос Федераcијос сєна үра ир Еуропос Сӑјунгос сєна. Лєтувос економинә зона Балтијос јӯроје (вакаруосе) сєкя Шведијос економинӗ зонӑ.
XIV a. Лєтува буво диџяуся валстүбә Еуропоје: й јӑ йәјо дабартинә Балтарусијос ир Украинос територија, далис Ленкијос ир Русијос. 1569 м. Люблино унија Лєтува сусијунгә су Ленкија, суформуодама наујӑ валстүбӗ – Абєјў Таутў Республикӑ, кури гүваво даугяу каип 200 метў, кол каимүнинәс шалүс 1795 м. галутинаи пасидалијо јос територијӑ. Лєтува аткӯрә неприклаусомүбӗ 1918 м. васарё 16 д., тачяу 1940 м., Антројо Пасаулинё каро праџёје, буво окупуота ТСРС ир вәляу һитлеринәс Вокєтијос. Вокєтијаи карӑ пралаиминт, Лєтувӑ антрӑ картӑ окупаво ТСРС. 1990 м. ково 11 д. Лєтува паскелбә аткурянти висишкӑ валстүбәс суверенитетӑ.
Пагал 2011 м. Јунгтиниў Таутў дуоменис Лєтува пирмӑкарт патеко й итин аукшто ишсивүстүмо валстүбиў категоријӑ.[1]
Историја[]
Абєјў Таутў Республика[]
Люблино унијос (1569 м.) акту Лєтувос ир Ленкијос персоналинә унија буво пертваркүта й шиў валстүбиў конфедераcијӑ – вад. Абєјў Таутў Республикӑ, турәјусиӑ не тик бендрӑ валдовӑ, бет јау ир бендрӑ Сеимӑ. Ишмирус Гедиминаичиў династијаи, Ленкијос ир Лєтувос валдовус прадәта ринкти иш висў норинчиў килмингў кандидатў. Лабаи сустипрәјо бајорў йтака валстүбеи. Практишкаи јокє римтесни спрендимаи негаләјо бӯти приимами бе бајорў Сеимо сутикимо. Деја, пац Сеимас дирбо лабаи неефектүвяи – Сеимуосе буво илгаи гинчијамаси ир трюкшмаујама неесминяис клаусимаис, о вєнингос нуомонәс сварбяис валстүбеи клаусимаис папрастаи небӯдаво прєинама. Нуо 1717 м. „Небүлёјо“ Сеимо Абєјў Таутў Республика акиваизџяи патеко Русијос йтакон.
XVII а. пабаигоје – XVIII a. праџёје Лєтувос – Ленкијос валстүбә персирито й саво сауләлүдй XVIII a. праџёје вүкӗс Шяурәс карас пародә валстүбәс силпнумӑ ир лабаи ишсекино краштӑ, курис нуолат буво сяубямас савос ир светимў карюомениў. Нукентәјо ир Лєтувос мєстаи – Вилнюс келетӑ картў буво ужимтас ир нусяубтас русў ир шведў.
Русијос империја[]
По 1795 м. йвүкусё тречёјо Абєјў Таутў Республикос падалинимо диџиӑјӑ даб. Лєтувос далй анексаво Русија.
Прарадусёс неприклаусомүбӗ Лєтувос историјӑ XIX a. праџёје сӑлүгојо cаринәс Русијос ир империняис ужмојаис гарсәјусёс Пранcӯзијос политика. 1807 м. Наполеонас Бонапартас иш Прӯсијос атимтў ленкў ир лєтувиў жемиў сукӯрә Варшувос Кунигаикштүстӗ, кури гүваво ики 1815 м., када атитеко Русијаи ир буво павадинта Ленкијос Каралүсте. Шис јунгинүс дар буво вадинамас конгресине каралүсте, нес јо егзиставимас буво пагрйстас Вєнос конгресо нутаримаис. Й Ленкијос Каралүстәс судәтй йәјо ир по падалинимў Прӯсијос курй лаикӑ валдүта Лєтувос Ужнемунә. Таиги, нуо 1815 м. висос Лєтувос Диџиӑјаи Кунигаикштүстеи приклаусюсёс лєтувиў жемәс ацидӯрә Русијос империјос судәтүје. Тачяу ишлико гана дидели јў статусо скиртумаи. Ужнемунәје валстєчямс буво анксчяусяи, палүгинус су китомис Лєтувос далимис, сутеикта асменс лаисвә, чя русификаcинә политика буво силпнеснә.
По Русијос пергаләс прєш Наполеонӑ Лєтувоје памажу прадәта стипринти русификаcија.
XIX а. вүко нет ду плачюс висуоменәс слуокснюс апәмӗ сукилимаи дәл Лєтувос Диџёсёс Кунигаикштүстәс ир унијос су Ленкија атгаивинимо, курє буво нукреипти ир прєш економинӗ прєспаудӑ: 1831 м. сукилимас, куряме есминис ваидмуо теко бајоријаи ир 1863—1864 м. сукилимас, палаикүтас валстєтијос. Абу сукилимаи буво нумалшинти.
Јау XIX a. пирмоје пусәје рүшкәјо лєтувиў таутинё атгимимо женклаи. Прадәјо формуотис лєтувиў наcёналинә, т. ү., cивилизаcијос лүгй пасєкуси, култӯра.
По 1863-1864 м. сукилимо йвестас спаудос драудимас – уждраустас раштас лотүнишкаис рашменимис, јуос бандант пакеисти кирилиcа. Кнүгос ир спауда лотүнишкаис рашменимис Лєтувӑ пасєкдаво иш Прӯсијос беи Мажосёс Лєтувос спаустувиў, йстеигтў ир вүскупо М. Валанчяус беи Ј. Бєлинё пастангомис, иш кур јас нелегаляи пер сєнӑ й Лєтувӑ нешдаво ир платиндаво кнүгнешяи, вәляу сусибӯрӗ й келёлика организаcијў. Реакcија по сукилимо палєтә ир китас гүвенимо сритис – буво уждарүти виси вєнуолүнаи, сустипрәјо стачятикиў бажнүчёс протегавимас.
Пирмасис Пасаулинис карас[]
Прасидәјус Пирмајам пасаулиням каруи, ики 1915 м. пабаигос, Вокєтијос империја ужәмә висӑ дабартинӗ Лєтувос територијӑ беи Куршӑ. 1915 м. патүруси пралаимәјимӑ Русијос империјос карюоменә прадәјо трауктис иш Лєтувос. Прадәта евакуаcија й Русијос империјос гилумӑ. Апє 300 тӯкст. Лєтувос гүвентојў патүс паситраукә драуге су карюомене арба буво јос прєварта ишварүти. Пабәгәляи лєтувяи диделәмис колонијомис йсикӯрә йваирёсе Русијос вєтовәсе, даугяуся Воронеже, Тамбове, Јарославлүје, Петрограде, Масквоје.
1917 м., Лєтувос Тарүба прашә Вокєтијос империјос, кад ји припажинтў Лєтувос неприклаусомүбӗ. 1917 м. груоџё 11 д. буво пасирашүтас неприклаусомүбәс паскелбимо актас, куряме буво нуматүта глауди Лєтувос ир Вокєтијос сӑјунга, бет ји кәлә гүвентојў пасипиктинимӑ.
Географија[]
Гамтинәс географијос пожиӯрю, Лєтува үра видутиниў платумў шалис Рүтў Еуропос лүгумос вакаринәје далүје, переинамојо иш јӯринё й жемүнинй климато, Рүтў Еуропос мишриўјў мишкў географинәје зоноје. Лабяусяи й рүтус нутолуси Лєтувос вєтовә үра Игналинос рајоно савивалдүбәс територијоје тєс Рималдишкиў ир Восиӯнў каимаис (26° 51′ рүтў илгумос), й вакарус&нбсп;– тєс Нида (20° 56′ рүтў илгумос), й шяурӗ&нбсп;– Биржў рајоно савивалдүбәс територијоје тєс Аспаришкиў каиму (56° 27′ шяурәс платумос), й пєтус&нбсп;– Варәнос рајоно савивалдүбәс територијоје тєс Мустеикос каиму (53° 54′ шяурәс платумос). Нуо Лєтувос територијос географинё cентро тєс Руошчяис ики шяурәс ашигалё үра 3870 км, ики пусяујо апє 6130 км, ики Гринвичо дєновидинё&нбсп;– 1488 километраи. 26 км й шяурӗ нуо Вилняус, тарп Пурнушкиў каимо ир Бернотў пилякалнё, үра Пранcӯзијос наcёналинё географијос институто нустатүтас Еуропос географинис cентрас (54° 54′ шяурәс платумос ир 25° 19′ рүтў илгумос).
Администраcинис сускирстүмас[]
Лєтувос територија сускирстүта й 60 савивалдүбиў. 1995–2010 м. буво 10 апскричиў, тачяу јос панаикинтос каип администраcиняи вєнетаи, норс каип териториняи вєнетаи дар ишликӗ (дажнаи вадинамос регёнаис). Савивалдүбәс сускаидүтос й 546 сениӯнијас, о сениӯнијос&нбсп;– й сениӯнаитијас (нуо 2009 м.). Савивалдүбәс:
Жүмӯс жмонәс[]
Швєтимо ир угдүмо йстаигос[]
Спортас[]
Шалтиняи[]
- ↑ bernardinai.lt. Тикринта 2013 м. васарё 15 д.