FANDOM


Europe (orthographic projection)

Авропə ҝитə

Авропə сыхани сами зывонондə Ереп(јан Ириб), “һəши ныштə тəрəф” мəна дојдə. Финикијонку бə јунанон давардə ын ном, јунанзывонəдə “Европа” буə ијəн Егеј дыјо кобəсондə бино буə öлкон вотə буə.

Тарихыш Edit

Vienna Battle 1683

Вјанə ҹанҝ 1683-нə сор.Им ҹанҝи нəтиҹəдə Авропə Османə Империə тəрəфəдə истылə беку озод бе.

Авропə əһəмијјəтыш инəн врəш, əһали инəн физики ҹоғрафијəку не, хыванд буə одəмə ресурсон инəн чəј хусусијјəтонку бəвə омəјдə.Чок һоззо буə инсонон ибарəт əһали, елм инəн технолоҝиəдə нишош доə бəвəшејон сајəдə, иҝтисади тəрəфəдəн инкшофыш кардə инəн барзə ҝыле жимон стандартон рəсə.Тəбии ҝајнəғон кам буə Авропə, ын икшофыш сəрос инсони ҝајнағон воҹиб хусусијјəтон инəн мустəмлəкəтəди системи немəтон ғарзе.Исəтнə вахтəдə дынјо əн јолə зу мионə буə АИШ-и хəлғонəн ве јолə нисбəтəдə Авропəвожонин.Ҹо-ҹо елми инəн техноложи инкшафон и вејон авропəвожон тəрфəдə реал кардə буə.Авропə кешвəрон һəм тəрəфəд бəјəнды нез бе мəҝсəд ное инəн ым роəдə хуссуси мəрһəлə реал карде Авропə Ибемон, Авропə зəмини сəпеə зуј инəн əһəмијјəти тикиəн зиод кардејəдəј.Авропə Бајдəғ,Авропə Ибемон тəрəфəдəн истифодə бедə.

Сардə ҹанҝи охој, детсə 1990-нə сори Авропəдə дыјəнди фəрғинə сијаси-инəн иҝтисади системон һестыбин.Чывондə ҝыле, ысəн жиеə буə плуриалист демократик систем инəн озодə выжор иҝтисадијјəтыш тəдбиҝ быкə Кобəсонə Блок, ҹоҝлə исə Коминист идеолоҝијə и партијə сосилаист систем бе. Əмма сосиалист системи лидер буə ССРИ иҝтисади инəн сијаси систем чы һоло еҝыние бəпешт блок еме.Канə сосиалист блок кешвəрон, иҝтисади инəн сијаси буə Кобəсинə блоки нез буə роəдə ҹиддиə по шедое бинош ное.Вепартиəнинə демократик системəдə инəн бə озод выжорə иҝтисадијјати оваште һəмонə кешвəрон иҝтисадијјəти ҹидди тəсир карде бинош ное.Узв инəн интеҝрасијə бе Авропə Ибемони кардə мураҹиəт мысбəт бе инəн дəвон АИ арəдə ве ҹидди интеҝрасијə бино ноə бе.Һəмонə кешвəрон ҝыле јолə поə Кобəсонə Авропə бə ҹанҝə ибемон НАТО дəшəбуəн инəн дынјо тəһлукəсизəти тəмин кардеəдə фəал һəнəк кардејдəн.Бывонəн 1990-нə сори сыфтəдə ҹанҝə, иҝтисади инəн сијаси ҝутбон бе ыштə əһəмијјəтыш ҝин кардеше.

Ҹоғрафиəш Edit

Авропə тыкə вырон хəремəдə Норткин букə, нысоəдə Марокко букə, кобəсонəдə Роки букə, хəшəхуниəдə Урал бандон сəбуə вырə һесоб бедə.Екваторə хəттику хејли бə хəрем бинобедə.Локин хəрем ҝутби кəфшəнон ҝыле кам поə бəј аиде.Антарктидəку ҹо ҝыле ҝитəј ки, тропики кəфшəнон аид ни.Кобəсони тəрəфəдə Ҝринвич мердиани бинобедə, ын мердиан Лондон меҝалеполиси аид буə Ҝеинвич шəһəри сəпеку даварде ҝорə ым номышон ноə.Бə ҹо ҝитон нəзəр Авропə вырə тарихəн хосəвырə буə.Авропə һəлə ғəдимə деврику нысоку , Нысо-Кобəсонə Асијə инəн ды Хəремə Африкə əлоғəш буə.Кобəсонику де Хəремə Америкə инəн де ҹо материкон шə дыјоə рон сəпе бинобуə.Авропə Атлентик окани инə ды Хəрем Биə океани һəмарзе.Дыјокəно марзоныш ве поə-поə буə, дəшенə-бешəнə бе бинобуə.Чəј дыјокəнонəдə ве бухтə инəн керфəз һесте.Имəн ови пандоме ды окориə əлоғодəр дыјоəти перəсе, вејə дыјоə портон бəмəл оме сəбəб буə.Дыјоку хəјли кəноəдə, Темзə ру кəно бинобуə Лондон ын сəбəбику воҹиб порт шəһəри пеҝардə.Дыјокəнон ве тикə бе и риə сəку инəн нимəсəкуонəн бəмəл сəбəб буə.Ҝитə кəфшəнон 25% сəку инəн нимəсəкуон ҝəтедə.Авропə дылə кəфшəнон дыјонки ве диəро бинобедə.Кобəсонику бə дыјо 600км, хəшəхунику исə 1600км тəшкил бедə.Авропə кешвəрон вејни бə дыјо беше зыне ҝорə, дыјо кешвəрон һесоб бедəн.

Хəремику Авропə марзон Хəрем Биə океəни Норвеч, Баренс инəн Сипиə дыјо овон шыртедə.Баренс инəн Сипə дыјо арəдə Колə нимəсəку бино бедə.Хəремəд Новаја Землја, Франс Иосиф Буми инəн Свалбард сəкуон бə Авропə аидин.Атлантик океəни инəн чəј дыјон чы Авропə кобəсони инəн нысо ҝыд кардəше.Хəрем, Балтик, Арə дыјо, Сијо инəн Азов дыјо марзондə и риə кəш инəн бухтон бəмəл омəн.Чывонəдə Бискај, Фин, Ботник, Риҝа, Крым ғејд карде бəбе.Авропə јолə сəкуонəдə исə Дыждə Британијə, Ирландијə, Исландијə, Корсикə, Сиҹилјə инəн Саридинјə нишо дое бəбе.Арə дыјо Авропə дыјокəнондə əн дыждə инəн əн нығылə дыјое.Ин дыјо һежо тате(13°C) инəн бəчы кəноə кəфшəнон тəсирыш веје.Быми сəбəб исə тəныск инəн танҝ Ҹəбəллутариҝ хыртəдə нисбəтəн сардə окəнə ҹəрəјанон дəше нызне ҝорəј.Хəремə Атлантикə де ҝамə ҹəрəјанон тəсири Норвеч инəн Баренс дыјон зымостонəдə дəбидəнин.Им кəмиəти һежо инкшофи бе чокə тəсир кардедə.Тикəн нысоəдə бинобуə Сипиə инəн Балтик дыјон исə зымостонəдə дəбидəн.

Виндедəшонки Авропə ҝитə бəштəмəхсыс чокə мевҝе буə ҝыле кəфшəне.Им бəштəмəхсусəти əј екватор инəн ҝутб кəфшəнонку, ҹо материконку , ҹо океанон ҝорə тике чокə вырəдə вырəбе, дыјокəнон марзон чок бе изоһ бедə.Тарихəдə Авропə кəфшəнондə инсонон ве жимонышон кардə, тəсəрруфати тəрəфəдə ве перəсəн.Чокə ҹоғрафи вырə, тарихи инкшофи нəтиҹон əм руж Аврпəш дынјо сијаси, иҹтимаи инəн иҝтисади жимонəдə воҹиб ролк бе вардəше росниəше.


Геолоҝијəш Edit

Europe geographique grande

Чы Авропə физики хəритə

Физики хəритəдə че Авропə хəшəхуни инəн кобəсон тəрəфəдə буə релјефəдə фəрғон ды һостонəти зыне бедə.Чыми əсос сəбəб кəфшəни ҹо-ҹо поəон арадə буə геоложи инкшоф тарихи хусисијјəтонку педо карде лозиме.Бəчы ҝорə ки, ҝитə хəшəхуниəд ғəдим платформə, кобəсонəдə исə ҹурбəҹирə синəд буə ҝеосинкилинал структурон инəн ҹывонə олатформон вејин.Ијо əн ғəдим инəн кəфшəни ҝорə əн јолə тектоник структур Хəшəхуниы Авропə платформəје.Платформə ғəдимə əсосыш Балтик инəн Украјна кристаллик ҝалханон сипəрон шəкилəдə бəдим бешедə.Кобəсонə поəдə Хəшəхуниə Авропə платформə Атлантик океанику детсə Сакит окиани дəроз буə Алп-Һималај геосинклинали инəн ҹывонə платформон ҝырд ҝəтə буə.Платформон нисбəтəн собит кəфшəнонин, əвон һојм инəн мионə былындиəтиə бандон баб омəјдəн.Ҝеосинклиналон исə зəмини тикəн фəалə, һəрəкəтинə. Ҝыврəғə кəфшəнонин.Авропə нысоəдə Алп бандон бунобедəн.

Авропə релјефи бəмəломе Чоминə деври бəсə омə материкə биəти дыждə тəсирыш буə.Һəмонə деврəдə тожə тектоник һəрəкəтон тəсирəдə кəфшəни дим хејли росбуə инəн иҝлымыш сард бе сəбəб буə.Имəн ве јолə кəфшəнон биə жинтон манде сəбəб буə.Мытəхəссисон жығо һесоб кардəн ки, Чоминə деврəдə Авропə кəфшəнондə чоҝлə јолə биəти буə.Əн јолə биəти деврəдə биə нысо марзон детсə 50° хəрем пани омə беше зынəн.Скандинавијə инəн Британијə кəфшəнондə бинобуə бион детсə 6 млјон км² кəфшəныш ҝəтə.Нысоəдə, Алп бандонəдə исə бандə бион инкшофышон кардə.Чоминə деври биəти Авропə релјефəдə тəеырыш рушин чидə.Чəмə деври релјефəдə биə релјефон бəзи ризон(морен тирон инəн тəпон) винде бəбе.Хејли дыждə инəн ҝəдə ҝолə чолон бəмəл омə, дыјокəно марзон дəше-бешəти веј буə.Релјефи дəҝиш бе сəбəб тектоник һəрəкəтон ысəн винде беје.Быми мисал окорние ҝорə Скандиванијə нысоəдə буə кəфшəнон ҝəдə-ҝəдə барз бе. Балтик дыјо нысо исə еме нишодое бəзнемон.Авропə кəфшəнондə хејли окшиə инон фəолијјəтыш буə вулканон һестин.Фəолијјəтəдə буə вулканон Арə дыјоəдə дыјокəнонəдə, инəн Атлантик океани сəкуонəдə һестин.Апеннин нимəсəкəу кобəсонəдə Везуви, Сиҹилјə сəкуəдə Етна вилкани һесте.Исландијə сəкуəдə Һеклə вулкани, татə һонион-ҝејзерон пешедəн.Авропə нысоə кəфшəн фəол бумəларзə зонə аиде.Ијо ве јолə зу молик буə бумəларзон едəн.

Релјефыш Edit

Авропə хəшəхуниəдə ве јолə кəфшəни ғəдимə платформə əсоси сəпе бинобуə Хəшəхниə Авропə һојми бə ҝырд ҝəтедə.Ин һојми дымыш и риə барзəти инəн овалығондə ибарəте.Хəшəхунə Авропə һојми кобəсонəдə Балтик дыјо нысо дыјокəнон дəрозо вырəбуə Мионə Авропə һојм вырəбедə.Скандинавијə нимəсəку хəремыш иномəдə бандон , нысоəдə инəн хəшəхуни дыјокəнонəдə исə һојмон һестин. Британијə инəн Исландијə сəкуонəн аид ын кəфшəнон Каледон деври бəмəл омə бандон инəн һојмондə ибарəте.Авропə мионə поəдə мионə былынди Воҝез, Шварствал, Мионə Массив, Судет бандон вырə бедəн.Нысо поəдə исə мердиани дырози вырə буə ҹывонə бандə системон Алп, Карпат, Балкан, Принеј, Апеннин бандон инəн һојмон


Дылə овон Edit

Руон Edit

Авропə ҝитə инкшоф кардə руə шəбəкə малике. Руон бə реҝион нəзəр ҝитə иҝлимику, релјефи характерику, ҝеоложи ҝурлушику ве аслије.Руон вош, воə, биə, овонку һард кардə. Һовзон ҝорə руон бə се вырə ҹо бедəн.Авропə руон вејни бə Атлантик океани һевзə аиде.Ҹо руон исə Хəрем Биə океани һевзə инəн беахар Каспи дыјо аиде.

Хəремə Биə океани рубуəн руон əсосəн воə инəн воши овон һард кардəн, дырози сори овышон ве бедə.Зымостонəдə хејли биə давастəн. əвəсорəдə исə пешедəн.Руон вејни кыртин, бо гəмиəти кам бəвəҹ омојдəн.Локин чəвон ве јолə һидроенерҝи потенсиалышон һесте.Хəремə Биə океани рубуə руон дылəдə јолəти ҝорə Печорə инəн Хəр Двина руон ҝејд карде бəбе.Хəшəхунə Авропə кəфшəнəдə еруə руон беахəрə һевзə бу бə Каспи дыјо инəн Атлантик океани һевзə аид буə Балтик, Сијо инəн Азов дыјон рубедəн.Чывонəдə Волҝə, Днепр, Дон, Урал, Дауҝава(Кобəсонə Двина) , Неман руон нишо дое бəбе.Əвон ыштə сə Хəшхуниə Авропə һојмонку бу былындəтионку пеҝəтедəн.Релјеф кам мејилли бе ҝорə ахар зəиф инəн сокит бе, руон панə вадион бəмəл вардедə.Им руон зымостонə деврəдə И чанд манҝ биə давсте, əвəсорəдə пеше инəн тывостонəдə тəныск бе характерике. Чывон дылəдə Волҝа дырозəти ҝорə Авропə əн јолə руе.Чəј дырозəти 3690км-е.Кобəсонə Авропə кəфшəнəдə еруə руон ыштə биношон мионə инəн барзə былындə бандонку, былындəтионку пеҝəтедəн.Чы сəбəбəбику бенə ахарəдə тике ҝыврəғ, жинə ахəрəдə исə ҝəдə ҝəдə рубедə.Океанəдə омə рутубəтинə һəвон де тəсири вош ве вое ҝорə руон болин инəн кəмиəти крде во чокə имкон һесте.Чəвон вејни зымостонəдə дəбидəн.Ин кəфшəнондə еруə руон һəммə Атлантик океани һезə аиде.Чəвонəдə Дунај. Рејн, Висла, Одер, Елба, Сена руон ғејд карде бəбе.Чывом дылəдə Дунај Авропə дыминҹы əн јолə руе.Чəј дырози 2850км-е.Дунај һəшт кешвəри кəфшəнондə давəрдə инəн бəчəвон вејни ым ру бə дынјо океани беше иҝлə овə рое.Нысиə Авропə кəфшəнондə Арə дыјо рубуə руодə Рома, По, Таһо, Ҝвадиана нишо дое бəбе.Ијо буə руон вејни кырт. Типик бандə руонин, бо ҝəмиəти бəвəҹ омəјдəнин.Локин ды иҝлим шəраити əлоғəдəр бə кəфшəнон ов дое бəвəҹ омəјдəн.


Дəрјачəон Edit

Авропəдə хејли дəрјачə һесте инəн əвон ҹо-бəробəр ҝəлəволо буəн.Ҝитə хəремəдə дəрјачəон вејин.Əвон биə мəншəдəн.Скандинавијə, Финландијə инəн Карелиадə дыждə-һырд һəзоҝылон дəрјачə һесте.(Венерн. Веттерн, Сајма, Инари ).Ијо əн јолə дəрјачə Лдоҝəје.Вејəов Нева ру əј ды Балтик дыјо, Свир ру исə незəдə Онеҝа дəрјачə дəчконидə.Сипиə дыјо-Балтик хəндəхи ын дəрјачəонку Хəремə Биə океани. Волкə-Балтик хəндəхи исə Каспи инəн бə Сијо дыјо ше имкон дојдə.Нысоəдə, Алп бандонəдəн хејли һырдə дəрјачəон һестин.(Ҹеневрə,Боден, Балатон).Хəшəхуниə Авропə һојми нысо-хəшəхуниəдə немекинə дəрјачə Елтон инəн Баскунчак дəрјачəон ғејд карде бəбе.

Авропə кəфшəнəдə хејли биə кəфшəнон һестин.Исландујə, Свалбард, Новаја Землја сəкуонəдə, һəмəн Алп бандон былындə тыконəдə бион вејин.Бандə бион и веј руон һард карде рол һəнəк кардедə.Лжон ым кəфшəнондə ве вырə ҝəтедə.Карелијə, Финландијə инəн Беларусијəдə лəжон лап вејин.Русијə, Украјна инəн Беларусијə кəфшəнəдə буə Полесје лəжи панə вырə ҝəтедə. Дылə овон дыждə тəсəрруфат əһмијјəтыш һесте.Локин чимику жығо Авропəдə руон инəн дəрјачон, инəн ҹо һовзон муһавизə карде проблемыш иминə дəрəҹəдə буə вəзифəје.

Һəво Edit

Авропə кəфшəни панə истиҝамəтəдə. Јəни хəремику бə нысо дыждə мəсафəдə бино бедə.Чəј нысо поə һəшику тике веј ҝам седə, нысоəдə бə хəрем ҝами мығдор бə кам бедə.Авропə кəфшəнəдə һəво бə хəшəхуни тəрəф дəҝиш бедə.Им һол ҝитə бə океани нез бе ҝорə, һоким кулокон инəн океан ҹəрəјəнон тəсири нəтиҹəдə бəмəл омəн.Хəремə Атлантикə ҹəрəјани бə Авропə дыјокəнон вардə нисбəтəн татə овон тəсирəдə бə һəво тике намəти варде һисс корде бедə.Им һол хусусəн ыштəни Скандинавијə, Колə инəн Исландијə сəку һəвоəдə нушо дојдə.Авропə кəфшəн океанику омə кобəсонə һəвон тəсири жиəдə бедə.Им һəвон исə Исландијə жинə инəн Азор пенə тəзјиҝ саһон тəсири жиəдə бəмəл омејдə.Зымостонəдə Атлантик океани сəпе əсосəн нысо-кобəсонə кулокон (Азор антискилони) дышдə хејли вош-воə вардə инəн һəво нам кардедə.Тывостонəдə исə хрем-кобəсонə кулокон(Исландијə склони) хејли вовош инəн сəринəти вардедə.Авропə хəреми поə тике веј Африкə һəвон, Нысоə Авропə исə тропик һəвон тəсири жиəдə бедə.Авропə релјефəн һəво бəмəл омəјəдə иштə тəри нушо дојдə.Авропəдə океанику омə дыјо һəво веј сə зынə былындə бандон ныбе Атлантик инəн Хəремə Биə океанон һəвон тəсири тикəн зуманд кардедə.Былындə бандон че ҝитə нысо поəдəј.Əвон бана итиҝомəтəдə вырəбеҝорə океанику омə һəвон веј се зындəнин.Һəмоə. һојм мионə инəн хəшəхуни поəдə ҝами, рутубəти бə дылə оваште и нов дəһлиз роли һəнк кардејдə.

Темпратур инəн Вовош Edit

Пентоно нишодобуə ды амилон тəсири, Авропə кəфшəнондə тепратур инəн рутубəти бахшбеəдə јолə фəрғон һедтин.Јанварə манҝəдə мионə темпратури ишо доə изотермон бə мердиəн тəрəф дəҝиш бедə инəн ым əнҹəз нысо поəдə панə истиҝмотəдə шедə.Атлантик океани инəн Арəд дыјо дыјокəнон +8°C, +4°C-ти јанвар изотерми давардə.Скандинавијə нимəсəкуəдə дыјо марзəдə 0°C-ти изотерм дылə поəн тəрəф тикəн бəјжи еҝынидə(-8°C, -10°C).Хəшəхуниə Авропə һојмон Урал бандон тəрəф континенталəти зијод бедə инəн тыкиəн бəјжиə темпратур ғејд сə бедə.Ијул изотермон панə истиҝмəтəдеə шедə, иҝлə дылə поəнəдə иткə хəреми-хəшəхуни тəрəф шат бедə.Мионə ијул темпратур хəремəдə +8°C, Арə дыјокəнондə +24°C, +28°C, Каспи дыјокəно мəзонəдə +24°C, Мионə инəн Хəшəхуниə Авропəдə +16°C,+20°C-е.Бандə кəфшəнондə изотермон шеəдə песиəти бəмəл омəјдə.

Атмосфер вовошон пајбахшбе пидə һəво , пидəсə релјеш шəраити тəсирику ве банде.Атлантик океани кəнонəдə хəшəхуни тəрəф шенҹəн вовоши сори мығдор инəнчəј һəмонə кəфшəнəдə пајбахш бе хејли дəҝиш бедə.Əн веј вовош дыјо һəво рој сəпе вырəбуə дыјокəно инəн бандəдимə кəфшəнондə еҝынидə(1000-2000мм).Локин бə дылə поəон тəрəф шенҹəн океанəдə омə һəво трансформасијə бедəн, јəни ыштə рутубəти ҝин кардедəн континентал бедəн.Мионə Авропə һојмон кобəсонə поəдə 800-1000мм, мионəдə 600мм, чы ҝитə хəремə поəдə 400-500мм, Каспи дыјокəно мəзонəдə исə 250мм вовош еҝынедə.Бандонəдə вовошон мығдар 1000мм-ку веје.Вовошон еҝыние мевсиминкуəн аслие.Кобəсонəдə, Атлантик океани дыјокəнонəдə де дыјо һəво тəсири вовоши веј поə позəдə инəн зымостонəдə манҝонəдə еҝынидə.Хəшəхуниə Авропəдə вовоши веј поə тывостонəдə, Арə дыјо дыјокəнондə исə зымостонəдə еҝынидə.


Мифолоҝијə Edit

Мифон ҝылејдə воте ҝорə Авропə Финике крали Аҝенари ды Телепассани кинə номе.Бə кəли шəкил дəшə Зевси тəрəфəдə бə Ида витовниə буə.Зевсику Минос, Сарппедон инəн Радамант номəдə се əғылыш буə.Номыш ҝыле нимəсəку доəбуə.

Һежо дыждə карала кəфшəн инəн имперторəти ҝофо буə ын нимəсəку, сəнаје инҝлабику бə ҹо ҝитон нисбəтəн тике ҝыврəғ һар саһəдə веј перəсə.


Авропə кишвəрон

АлманијəАндоррəАлбанијəАвстријəАзəрбајҹанБелчикəБеларусБолҝарыстонБоснијə инəн ҺерсеҝовинəДыждə БританијəЧехијəДанимаркəЕрмəнистонЕстонијəФинландијəФрансəҜырҹистонХорватијəИрландијəИспанијəИсвечИсвечрəИталијəИсландијəСијобандстонКипрЛатвијəЛихтенштејнЛитвəЛуксембурҝМаҹарыстонМакедонијəМəлдовəМалтəМонакоНидерландНорвечПолшəПортуҝалијəРумынијəСан-МариноСербијəСловакијəСловенијəТыркијəУкрајнəУрсијəтВатиканЈунаныстон

Чы бејнəлхəлғи тəрəфəдə нызныəбуə, əнҹəх чы БМТ бəзи узвон тəрəфəдə зынəбуə кешвəрон - АбхазијəНысоə ОсетијəКосовəНКТР

Europe orthographic Caucasus Urals boundary

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.