Fandom

Cyrillic Wikia

Wp/tly/Тəбиəти елмон

545pages on
this wiki
Add New Page
Comments0 Share
Nasa blue marble

Зəминə планет

Тəбиəти елмон (инҝ. Natural science, алм. Naturwissenschaften) — тəбии һадисон омутə елми ҹо-ҹо саһон, комон ки, инсонə ҹəмијјəти омутə һумаһитар ијəн сосиал елмонсəн фəрҝинин.

Умуми мəлумот Edit

Тəбиəти елмлон дынјо де натуралист нəзəри омутедəн, ҹəмијəтику бə тəбиəти мунасибəтəдə бə əчеј ғанунон һурмəт карде тəлəб кардəн. Натурализм че инсони офəјə ғанунон бə тəбии просесон шамил ныкардə, тəбиəти ғанунон омутə бəпешт око дој əсосəдə бастə системе. Тəбиəти елмон бə əмəл оме, бə елми тəдҝиҝатон де фəлсəфи нəзəри диə карде нəтиҹəј.

Ном-термин - Тəбиəти елмон һəмəн, че һуманитар елмон ијəн иҹтимаи елмон арəдə фəрҝи нишон кај ҝорош око бедə. Елм Ријазијот де мәнтығи бə и вырə, бə формал елмон дахиле, бə тəбиəти елмон аид ни. Бəчеј ҝорош ки, əчəвон методолоҝијə че тəбиəти елмон методолоҝијəсəн дырыст фəрҝине. [1][2][3][4][5] Ријазијот, статистикə ијəн информасијə технолоҝијон тəбиəти елмон һесоб ныбунəн, əвон бы саһəдə бардə əксəр тəдҝиҝатонро бə муһум елми əһəмијјəти маликин.

Елми нəзəријјəдə тəбиəти елмон вотејəдə астрономијə, биолоҝијə, физикə, кимјə ијəн ҹоғрафијə нəзəрəдə ҝəтедəн. Ин елмонəдə елми нəтиҹон де објективəти ијəн дəғиғəти сохтə бедəн, əчəвон базон че тəҹрубə ијəн мушаһидон нəтиҹонку бə əмəл омəн. Тəбиəти елмон даима инкишаф кардедəн, əчəвон дəғиғəкə просес дəвом кардедə.

Тəкомулыш Edit

Ве ғəдимə вахтонəдə ијəн мијонə əсронəдə, əтроф муһит де сојə мушаһидə ијəн тəсвири рој омутə бедəбе. Нуə Ера əввəллонəдə че тəбиəти де тəсвири омуте əвəз бе, де елми изаһи омуте. Философон Ибн əл-Һајтəм ијəн Френсис Бекони əсəрон, ын методолоҝијəшон бə дынјо певолошон кардышоне, дымијəн че елми инҝилаби əсасшон ношоне. ХИХ əсрəдə че елми мышғолоти тəмом бə алимон сəлоһијəт овашде бино бе.

Термин “Тəбиəти елмон” иминə кəрə алим Уилјам Уели тəрəфику 1834-нə сорəдə бə Мери Сомервилли “Он тһе Ҹоннехион оф тһе Пһјсиҹал Сҹиенҹес” елми əсəри доə ресензијадə око быə. Əнҹəх, ын термин та бə ХХ əсри əввəллон дынјоəдə жəғоəн ве мəлум ныбе. 1923-нə сори, че америкə кимјəвон Һ.Лјуис ијəн че америкə физик-кимјəвон М.Рендали мəшһур “Термодинамика ијəн кимјəви елементон озодə енержи” китобəдə ныывышдедəн:
Сывој мəнтығи ијəн ријазијоти, че Тəбиəти елмон и јəндыку ве диəро мандə се ҝылə јолə кəшоныш һесте – ымон механика, електродинамикə ијəн термодинамикəн.

Тəбиəти елмон əсос Edit

Əсос мəғалə: Тəбиəтшыносəти

Тəбиəти елмон омутеəдə хусусəн физикə, кимјə ијəн биолоҝијə елмлон арəдə əлаҝон омуте ваҹибе. Чумшыко, ын елмон əсас мəзмуни тəшкил кардə и ҹо навəдə шə елми фикирон, мəсəлəн, молекулјар-кинетик нəзəријə, електрони нəзəријə, електролиз ијəн и ҹо сəрəсəјон тəбиəти елмонəдə ыштə вырəшон ҝəтəшоне. Əчəвон и ҹо əсас мəсəлон һəмунə сəрəсјон əсасəдə изаһ бедəн.

Че һар И ҝылə проссеси вə ја һадисə инкишафи əсоси, зиддијəтон вəһдəт ијəн мубаризə тəшкил кардə. Ин мəсəлə бə муасир тəбиəтшыносəтијəн аиде. Тəбиəтшыносəтијдəн бə и јəнды зиддијəт, һəмəн вəһдəт тəшкил кардə ды ҝылə истиғамəт сəҹијəвине. Ин истиғамəтонəдə ҝылəјни инкишафи просесəдəки аналитикəти, дыминə ҝылə синтетикəти тəмсил кардə. Аналитик истиғамəтəдə нуə елми саһон, нуə ғанунəујғунəтион офəјə бедəн. Чымон тəдҝиҝи објект мəһдуд бедə вə хусуси елми методон око бедəн.

Ин принсип че елми сəрибəтон бə ҹо-ҹо һиссон ҹо бејəдə ыштəни нишон кардедə. Мəсəлəн:

  • физикə: механика, молекулјар физикə ијəн ҝарм, електрик, маҝнетизм, оптика, атом;
  • биолоҝијə: ботаникə, зоолоҝијə, инсони анатомијə ијəн физиолоҝијə, дарвинизм ијəн И ҹо

….[6].
Пешо ын ҹобəјонəн сəрибəтон бə һəнијəн конкрет истиҝамəтон ҹо бедəн.

Тəбиəти елмон истиғамəтон Edit

База елмон:

Тəбиəти елмон базис Edit

Əсос мəғалə: Ријазијот

Тəбиəти елмлмон базис ријазијот һесоб бедə. Һəммə тəбиəти елмон бо мушаһидə быə тəбиəти һолон тəсвириро ријази апарəт методуику истифадə кардəн. Тəбиəти елмон че тəбиəти ғануниујғунəтион дəғиғ тəсвири, ијəн формулə нывышдəји тəлəб кардедəн. Бымиро тəбиəти һолон изаһы бə ријази дустурон пеҝордонедəн. Пешонə вахтонəдə де ријази формулон комəҝи һар ҝылə һипотези сəрибəтон контрол вə ја сəрост карде бедə.

Тəбии биликлəрин истиҝамəтлəри Edit

Астрономијə Edit

Əсос мəғалə: Астрономијə

Астрономијə (ғəд. јун. ἀστρονομία, ἄστρον – астовə ијəн νόμος – ғанун) – каинати, əчеј сохтемони, инкишафи, ијəн че Зəмини атмосферику кəно быə физики-кимјəви просесон омутедə [7]. Əчəвон чы физикə, кимјə, метеорологијə елмон чəрчивəдə вəзијјəти, осмони ҹисимон һəрəкəтон ғанунијјəти, ијəн умумəн че каинати тəкамули тəдҝиҝ кардедə. Астрономијə космос, ҝалактика, астовə, планет ијəн кометон омутедə, тəдҝиҝ кардə, һəмəн əчəвон пешонə тəкамули ријази моделизə кардə.

Истинадон Edit

  1. C. West Churchman (1940). Elements of Logic and Formal Science, J.B. Lippincott Co., New York. (inq.)
  2. James Franklin (1994). The formal sciences discover the philosophers' stone. In: Studies in History and Philosophy of Science. Vol. 25, No. 4, pp. 513–533, 1994. (inq.)
  3. Stephen Leacock (1906). Elements of Political Science. Houghton, Mifflin Co, 417 pp. (inq.)
  4. Bernt P. Stigum (1990). Toward a Formal Science of Economics. MIT Press. (inq.)
  5. Marcus Tomalin (2006), Linguistics and the Formal Sciences. Cambridge University Press. (inq.)
  6. Тəбиəт елмлəринин əлаҝəли öјрəнилмəси (аз.)
  7. Советский энциклопедический словарь, изд. 2-е. М.: Советская энциклопедия, 1982. (rus.)
Елмон
Һуманитар елмонСосиал елмонТəбиəти елмонТехники елмонТəтбиҝи елмон
РијазијотФизикəКимјəҸоғрафијəАстрономијəҜеолоҝијəБиолоҝијəТарыхЗывонəтиФилолоҝијəФилософијаПсихолоҝијəСосиолоҝијəАнтрополоҝијəЕкономијəИнформəтикə

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.