Cyrillic Wikia
Register
Advertisement
Толышə зывон
Сəһејə ном: Толышə зывон
Кешвəрон: Азəрбајҹан, Ирон
Мəһолон: Ланкон, Осторо, Лик, Масалон, Варҝəдиз, Билəсыво, Һəмошəру, Сəлјон, Натəчолə, Саатлы, Сабирабад

Масал, Осторо, Резваншəһр, Һəштпəр а(Талеш), Нəмин, Шəфт, Фумəн, Соме-е Сəра, Рəшт, Рудбар, Билəсыво (Билесəвар), Парсабад, Хəлхал (Һероабад)

Рəсми статус: Ирони зывонон де əдəбијоти Академијə
Сыхан кардəкəсон һəмəјəво ашмард: 2.000.000-2.500.000
РејтинҝРејтинҝ:
Ғəзијə
Катеҝорија: Һинд-Авропə Хејзон
Һинд-Авропə Хејзон
Һинд-Ирони хол
Ирони ҝруп
Каспијəни ҝруп
Нывыштəј: Латин, кирил, фарси
Зывони килид
ҜОСТ 7.75–97: тал 650
ISO 639-1:
ISO 639-2:
ISO 639-3: tly
Talysh language dialects
Диəкə: Зывонон


Толышə зывон чы Һинд-Авропə зывонон хыјзони дылəдə бə иронзывоне. Толышə зывони барəдə ве алимон ыштə сыханондə воте бəбе ки,һəмə иҝлə рајəдəн.Ə.Кəсрəви, Б.В.Миллер ијəн ҹо алимон Толышə зывони че ғəдим азəрион зывон беј вотедəн ,чəјоəн ыштə бы рајсə һəкəм мандəн.

Толышон ғəдимə һəрфон де чəвон Мидијə номəдə кешвəри нывыштəјон де Шумерон һəрфон зынə бедəн. Манде ысəтнə вахтонəдə Толышон ыштə зывони де дынјо һар ҝылə халҝон һəрфи око дој зындəн. Пентоно чəмə бəшмə едоштоə кирил ијəн латыни һəрфон быми тимсал бе бəзыне. Əјəн бывотəмон ки,толыши ысəтнə Ирони кешвəрəдə жиə толышон ыштə нывыштəјондə əрəби-фарси һəрфон око додəн.

Пентоно бəшмə еһдə доə һəрфон дылəдə А,Е,Ə,И,И,О,У һəрфон соф саитин. Əмандəниə һəрфон самитин,кали ҝылонəн бəнəј Ј,Һ һəрфон корə самитон речəдəн. Толыши зивонəдə дифтонҝон, моə, чоə, поə, зоə, шуə, куə, дуə, буə, зуə, руə, ғоə, һуə, виə, биə, луə, диə, чиə, тиə, ниə, ијəн ҹо сыханон һестин ки, чанəндə бывботош нывыште бəбе.

Манде дыҝлə(ҝитə) самит иҝлə вырəдə быə сыханин воте бəбен ки,нин. Кој жəҝо сыханон һестынбуəн чəвон вејни əрəби зывонику пеҝəтəјонин.Мəс: синн, иддо, Мəккə шəккок əрəбон сыхане. Шəккə, һыккə, пыккə, чəккə ,лəкко толыши сыханонин. Ижəн вотем пидəме ки, жыҝо сыханон ҝырд камин.

Толышə зывони ҝылəјəн занҝинəтиш бəвəдəј ки,де И һəрфи бино бə сыханоныш һестыше. Мəс: Исəт, ымруж, ыма, ысəт, ыштə, ым ијəн ҹо сыханон тимсал нишо дој бəбеј. Жыҝо сыханон И һəрфи вырəдə Е һəрфəн око дој бəбеј. Толышə зывони əдəби зывони бəрбод һолəдə беј вотемонəдə (шифаһи) ыштə ыштəнбəсəтиш Е һəрфиш де И һəрфиш əвəз карде еһтимолыш һесте.

Толши зывонəдə дыҝлə диалект ијəн воте бəбе һар ди ыштə шивəш,лəһҹəш һестыше. Һежо əчəј һоҹубəтдəј ки,кали толышон ыштə ҝəпжемонəдə сырафə У вырəдə намнозыкə Ј һəрфи око додəн. Иронзывонон дылəдə дыминə жыҝо ҝылə һол ни. Им иҝлə толышə зывонəдə Осторо кали ди толышон зывонəдə вотə бедə.Кали алимонəн ым һəрфи Толышə һəрфон дылəдəшон виндешон пидəшоне.

Чы кали толышшуноса алимон рај жыҝој ки,толышə һəрфон дылəдə намнызокə Ј вырəш нише. Манде бе бəзне вəомəјдə бəнəј уруси зывони намкардə нышонə ( мјак знак Ь) номəдə ҝылə нышонə бə мијон бекардə быбу.

Əмəнəн пештыпуримон ки, ҝырд камə вахтəдə дынјо алимон чы толышə зывони һавəрисə бəштə ҹым бəдон! Толышон зывон де азəри зывони и нəслəдəј, дəј незə ғоһоме.(1) Толышон жиедəбин. тосə сəлҹуҝон оме, есəтнə Ирони хəремəдə, Азəрбојҹони нысоəдə.јəни Толышыстонəдə. Пешо Азəрбојҹонəдə жимонбыкə толышон вејни ассимилјасијə бин, ҝəп жəјдəн есəт азəрбојҹони зывонəдə- тыркə зывонəдə. Толышыстонəдə толышон ашмард кам нишо доə бедə рəсмијə сијаһисəјонəдə : 200.000 ҝејри- рəсми 300.000 нəфəр. Əммо əсыл ростиəдə 2.000.000 нəфəрисə вејин. (2)
Азəрбојҹони территоријəдə, ғəрəзи толышон, 23 етникə хəлҝон жимон кардедəн: иронəзывонə хəлҝонəдə- курдон, татон... иберəҝафҝазə хəлҝонəдə: уди, авар, лəзҝи... и. ҹ. Толышə зывони незə ғоһомонəдə ҝылəјни Нəхчивон вилојəти Ордубади рајонəдə жимон быкə килитон бəн Бы зывонəдə ҝəб жə əһоли тəмом ассимилјасијə быə, ымрəжнə азəрбојҹони зывонəдə (бə тырки) ҝəп жəјдəн. Бынəдə бə толыши зывони əн незбə зывонон заза ијəн курдонин. Толышыстонəдə, Ирони хəремəдə мəскунбə толышон һестышоне чанҝылə диалектон, шивон...(3) 1929-нə сорəдə бо ССРИ толышон нывыштејо тəртиббеј латынə əлифбо. 1938-нə сорику пеҝординəбе бə криллə əлифбо, əммо око доə ныбе. Чумчыко Сталини репрессија сијосəти -ваһидə миллəти ғыбон ше чанəдə хəлҝон, чəвонəдə ҝылəјни толышə хəлҝ, толышə зывонбе. Бə сијаһи сə ныбе, ғəдəғəнбе толыши номə ҝəтеəн. Та 1989-нə сори сијаһиҝəтемонəдə де толышə хəлҝи фəолон һынə, мыборизə нəтиҹəдə толышə хəлҝ сəнибəтон бə сијаһи сə бе, əвəн камиши.

Ҝрамматикə[]

Əвəзəкə Шəхсə əвəзəкəон: аз/мы, ты/шымə: əв/əви- əвон һестышоне толыши зывонəдə бəштəхос вырə. Мəсəлəн ерҝəтивə ҹумлонəдə око доə бедəни шəхсə префиксон:

  • мы/мəн/ ын китоб һандə/ мы хорок һардə// Аз ын китоб һандəме/ Аз хорок һардəме (4)

Кали префиксон( навсыханон) һестин ки, сојə шəхсə əвəзəконəдə сохтедəн хывандə(сојбəти) формон. : "че/чы / ча/чə" ијəн "еш/ыш / ше/шы". Мырəккəбə формон һесте һəмəн тати зывони диалектонəдə
Сојə формə
Шəхс Ҹојли Ҹəм
I аз/əз, мəн[5]
Ама/əмə
II ты/те[6]
Шымə/шема
III əв/ај Əвон/ајēн
Хывандə(сојбəти) формə
Шəхс Ҹојли Ҹəм
I Чы-мы/че-мен, че-ми Чə-мə/ча-ма
II Иш-ты/еш-те Шы-мə/ше-ма
III əчə-ј/ чə-ј:ча-ј, ча Чə-вон/ чаи:мун

Фелон

  • Феисохтə навсыханон: Ə/О, БИ/ И/ Е/Ə, Пе/ПИ
  • Һəшə шикилəдон: не, нə, ни
  • Лазым ијəн əмр формə префикс: БЕ
  • Һалə катеҝорија сохтə əломəтон: ə, бə, дə...

Шəхсə шикилəдон
Шəхс Ҹојли Ҹəм
I -ем, -ема, -емē, -има, -ум, -м -ам, -емун(а), -емун(ē), -имуна, -имун
II -и, -ер(а), -ејē, -ишаو -ш -а, -ерун(а), -ејунē, -ируна, -ијун
III -е, -еш(а), -еш(ē), -а, -ē, -у -ен, -ешун(а), -ешун(ē), -ина, -ун
Фелон тəсрифот
I шəхсəдə əмрə фелон бынə ијəн тəсриф (dute) (4)
Хəреми (Лавандавили) Мијонə (Талесһдулаеи) Нысо (Кһусһабари) Тати[8](Келори)

Мəсдəр дут-ē дашт-ē дēшт-ē дут-ан
Дəвардə зəмони əсосə бынə дут дашт дēшт дут
Есəтнə зəмони əсосə бынə дут дēрз дēрз дуж
əмрə формəдə (II шəхс) бе-дут бе-дēрз бе-дēрз бе-дуж
Действительный залог
“Дуте” фели мəлум ҹурəдə тəсриф
Формə Зəмон Хəремə
(Лавандавили) Мијонə (Талесһдулаеи) Нысо (Кһусһабари) Тати (Келори)

Мəсдəр - дут-ē дашт-ē дēшт-ē дут-ан
Тəсрифəјнə Есəтнə зəмон дуте-да-м ба-дашт-им дēрз-ем дуж-ем
„ Дəвардə зəмон дут-емē дашт-ем дēшт-ем бедут-ем
„ Нəҝли дəвардə зəмон дут-амē дашт-ама дēшт-ама дуте-мē
„ тəмомныбə дəвардə зəмон дуте-ајмē адēрз-има дēрз-има дуж-исēјм
„ Дəвардə тəмомбə зəмон дут-ам бē дашт-ам-ба дēшт-ам-ба дут-ам-бē
„ Вəомə зəмон пима дут-ē пима дашт-ē пима дēшт-ē хâм дут-ан
„ Есəтнə дəвомəкə зəмон дуте да-м кâр-им дашт-ē кâра дēрз-ем керâ дуж-ем
„ Дəвардə дəвомəкə зəмон дут даб-им кâрб-им дашт-ē кâрб-им дēшт-ē керâ дуж-исēјм
Лазымə формə Есəтнə зəмон бе-дут-ем бе-дēрз-ем бе-дēрз-ем бе-дуж-ем
„ Дəвардə зəмон дут-ам-бу дашт-ам-бâ дēшт-ам-бу дут-ам-бâ
Ф/ Ш һекајə формə Дəвардə зəмон дут-ам бан ба-дēрз-им бе-дēрз-им бе-дуж-им
Страдательный залог
Пассив

Формə Zəmon Xəremə
(Лавандавили) Мијонə (Талесһдулаеи) Нысо (Кһусһабари) Тати (Келори)
Мəсдəр - дут-ē дашт-ē дēшт-ē дут-ан
Тəсрифəјнə Есəтнə зəмони һекајə дута бē дəм дашта бабим дēшта бум дута бум
„ Дəвардə зəмони һекајə дута бēм дашта бима дēшта бима бедужисим
„ Есəтнə дəвомəкə зəмони һекајə дута бе-əм бе дашта абима дēшта бистēм дута бисим
„ Дəвордə зəмони һекајə дута беəм дашта баима дēрзистаима дужисим
„ Дијəроə дəвардə зəмон дута беəм бē дēрзиста бим дēрзиста бим дужиса бим
„ Настоящее длительное дута бē дəм кâра дашта бабима кшра дēшта бум керâ дута бум
„ Дəвомəкə дəвардə зəмон дута бēдəбим кâра дашта абима кâра дēшта бистēјмун керâ дута бисим
Лазымə формə Л/ф һекајəдə дута бебум дашта бебум дēшта бебум дута бебум
„ L/ f
шəртəдə дута беабум дашта бабâм дēшта бабâм дужиса бија-бâм
Һалə əломəтон ијəн навсыханон
Кали алимон толышə зывонəдə 2 (васитəјнə- беваситəјнə), калион 6 ( номинəтив, сојбəти, сəмтəти, тəсирəти мəконəти, бешəти), калион 4 ( номинəтив, ҝенетив, аккузатив, ерҝатив) һалбе фикəдəн.
Һалон əломəтон ијəн навсыханон се зывони мыҝојисəдə
УҺалон Əломəтон Нымунəјон Фарси
Уруси
Номинатив
- сепа ве даваха./ дəрве Саг хејли һâфһâф кард.
собака много лаяла.
Аккузатив
-и герд-и âда ба мен/ /һəмə-и быдə бə мы. Һаме рâ беде бе ман.
Дай их всех мне!
„ -е Âв(ов)-е-м барда Âб рâ бордам.
Я заберу воду.
Аблатив
-кâ, -ку (фром) ба-и-кâ-р че бапи// Ты чəјку чи пидə Аз у ҹе михâһи?
Что ты от него хочешь?
„ -ка, -анда -əдə (ин) âстâра-ка тâлеши гаф бажēн//
осторəдə бə толыши ҝəп жəјдəн Дар Âстâрâ Тâлеши гап мизананд.
В Астаре говорят по-талышски.
„ Де//-на (wитһ) âташи-на мезâ мака//де отəши һəнəк мəкə Бâ âташ бâзи макон.
Не играй с огнем!
„ -рâ, -ру –ро (фор) ме-рâ кâр бака те-рâ јâд бигē//бомыро ко быкə,Бə Хыдо дыво быкə Барâје ман кâр бекон Барâје ходат јâд бегир.
Поработай за меня -поучись за себя.
„ -но//-о//-ко//-кен (оф) һа-кен һēста// ча (чечија)ыштыно//ыштыко чич мандедə Аз âн, ҹе бежâ мâнде? (Һамâн ке һаст, ҹист?)
Что из того остается?
„ Бə-//ба- (то) ба ем денјâ дел мабēнд// Бə ын дынјо пешт дəмаваст Бе ин донјâ дел мабанд.
Не принимайте слов близко к сердцу!
Эргатив
-и а паланг-и до лорзон-и// ə пəлəнҝ-и до лорзонише (Аорист)
Âн паланг дерахт рâ ларзâнд.
Тот леопард тряс дерево.

Əlifbo[]

имружнə Толышə латинə əлифбо Иронəдə
Aa Bв Сс Çç Dd Ee Әә Ff
Gg Hh İi Iı Jj Kk Ll Mm
Nn Oo Pp Qq Rr Ss Şş Tt
Uu Vv Xx Yy Zz

Имружнə толышə кирилə əлифбо[9]
A a Б б В в Г г Ғ ғ Д д Е е Ә ә
Жж З з И и Ыы J j К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т Y y Фф
Х х Һ һ Ч ч Ҹ ҹ Шш

Имружнə толышə латинə əлифбо азəрбајҹанəдə(10)
Aa Bb Cc Çç Dd Ee Əə Ff
Ğğ Hh Iı İi Jj Kk Ll Mm
Nn Oo Pp Qq Rr Ss Şş Tt
Uu Vv Xx Yy Zz


Охонə соронəдə бə чəш чидə толышə зывони ростбемон, ымəн де толышон миллиəдəркемони əлоҝəјне. Толышон компакт жимон кардə выронəдə сурəт пеҝəтедə бə толыши ҝəп жəјемон. Толыши һынəсəнəт, култура, əдəбијот, зывонзынəти роəдə отырнон,тəдғиғатон бардə бедə: ҝəзетон, китобон чап бедə... бəштəнə радио, телевизија сохтемони и.ҹ. һəхə тəлəбон бə мијон ноə бедə...

Истинод быə əдəбијот[]

1. ↑ Основы иранского языкознания: древнеиранские языки. — М.: Наука, 1979. — С. 49.
2. ↑ Ethnologue report for language code: tly
3. ↑ A COMPARATIVE DIALECTAL DESCRIPTION OF IRANIAN TALESHI A thesis submitted to the University of Manchester for the degree of PhD in the Faculty of Humanities. 2011 DANIEL PAUL SCHOOL OF LANGUAGES, LINGUISTICS AND CULTURES
4. ↑ 1 2 Abdoli, A. 1380 AP / 2001 AD. Фарһанге Татбиҝије Тâлеши-Тâти-Âзари (Comparative dictionary of Талјсһи-Тати-Азари), p 31-35, Publication:Tehran, "шеркате Саһâмије Ентешâр" (перс.).
5. ↑ в данном случае e в латинице читается несколько схоже с русским гласным "ы"
6. ↑ тут также надо заметить, что e в талышской латинице читается несколько схоже с русским гласным "ы" и слово te звучит "ты"
7. ↑ Masali, K. 1386 AP / 2007 AD. Сâхте фе'л дар забâне Тâлеши (Гујеше Мâсâл) (Conjugations in Talyshi language (Masali dialect)). [1] (перс.)
8. ↑ имеется ввиду диалект не близкородственный к татскому языку Азербайджана-а ближе к курдскому и талышскому
9. ↑ Талышско-русский словарь/Толышә-үрүсә лүғәт", М., 1976
10. ↑ тут

Ситотон, сəвонон[]

В Инкубаторе Викимедиа есть пробный раздел Википедии на талышском языке

В Викисловаре список слов талышского языка содержится в категории «Талышский язык»
• Грамматика талышского языка
• Толышпресс.ком: информация из Талыша
• НПО Талышский Филологический Институт
• профессор Б. В. Миллер. Талышский язык и языки азери
• А.Мамедов, к.ф.н. Талыши как носители древнего языка Азербайджана
• Н. А. Мамедов, Талышско-русско-азербайджанский словарь, Ин-т языкознания НАН Азербайджана, Баку-2006
• John Clifton, Calvin Tiessen, Gabriela Deckinga, Laura Lucht. Sociolinguistic Situation of the Talysh in Azerbaijan. SIL International, 2005

Advertisement